РЕЧ ПРЕ

 На Балкану још једно лето јефтиних сценарија са скупим последицама. Сезона фарси које се никако не смеју потценити (нема фарси са срећним крајем). Страшна армија једног од тужних балканских протектората прославља протеривање крајишких жена и деце, за шта јој је било неопходно „садејство једине преостале суперсиле”. Чак је и Новак Ђоковић отишао на вероватно најпогрешнији „годишњи одмор” у животу. Држећи се свог пута, двомесечник „Национална ревија” објавила је свој 50. број. Ово је једини лист у историји српске штампе који излази у одвојеним издањима на три језика. Идемо даље.  <

ГАЛЕРИЈА

САДРЖАЈ

Пролог
ОКРУГЛЕ ЦИФРЕ ОШТРИХ ИВИЦА
Педесет

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
„РОД”, НЕОБИЧНИ ПРИМЕЊЕНОУМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ
Српска митологија

Ходочашћа
ТАМО ДАЛЕКО, КРФ ЈОШ ПАМТИ ДОГАЂАЈЕ ОД ПРЕ СТО ГОДИНА
Епопеја јунаштва и страдања
Свака српска генерација то мора читати, у себи проживети и ићи тамо на поклоњење. И чувати успомену онако како то чини Христо Јанулис из Агиос Матеоса, чији је деда Јанис са српским мученицима делио хлеб и вино и део свог поседа дао за гробље Дринске дивизије. Крф је пун српских трагова и споменика. Још су живе и све те потресне приче и песме. Тамо, на Крфу, можемо измерити и колико смо живи ми, данашњи

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Водич
ТИТЕЛ, ОБГРЉЕН БЕГЕЈОМ, ТИСОМ И ДУНАВОМ
На брегу у равници
А ко и мало на брегу стоји, далеко види. Са Тителског брега, за ведрих дана, види се до Београда, Новог Сада и Зрењанина. У близини се Бегеј улива у Тису и Тиса у Дунав. Прелепе су приобалне шуме, равница као пучина, под Брегом пасу крда крава и стада оваца. Одавде су шајкаши и Милева Марић. Једна стара легенда вели да је баш ту, на дну Тисе, код највеће аде на тој реци, сахрањен хунски вођа Атила. Са небројеним благом, дабоме. Ако овде испловите на живу воду, можете без весала до мора стићи

Текст и фотографије: Миодраг Грубачки

Висови
НА БОРАЧКОМ КРШУ, УСРЕД ШУМАДИЈЕ
Рукопис давних природних сила
Тешко је замислити да се у тој данашњој питомини некада одвијало драматично кључање природе. Потреси, ерупције, „огањ који тече”. Много касније, у средњем веку, ту је било важно утврђење и један од дворова деспота Стефана Лазаревића. Баш ту он је 1405. издао и познату повељу о повластицама Дубровчанима. Наравно, ништа више није као пре. Стеновити масив, са гребеном налик на кресту неке праисторијске животиње, сада има сасвим друкчије привлачности

Текст и фотографије: Јосип Шарић

Точак
ГРАДСКИ БИЦИКЛИЗАМ У СРПСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ ДОСТИЖЕ „КРИТИЧНУ МАСУ”
Зараза позитивности шири се Београдом
У Амстердаму готово сваки становник поседује бицикл. У Хелсинкију бицикл се вози и по снегу. У Копенхагену бициклисти имају сопствени мост. У Лондону се гради бициклистички ауто-пут. Београд није на том списку бициклистичких градова. Но група храбрих и врло креативних људи упорно се бори да то промени. Бескрајно су занимљиви, а једначина им је чиста: добро се добрим враћа

Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић

Филозофија вина
МАЛИ КРУШЕДОЛСКИ ПРИРУЧНИК О РИЗЛИНГУ И БЕРМЕТУ
Једна, тако, винска посластица
Све ти ја то могу рећи, рођаче, можеш и записати, али ако то не осећаш изнутра, у себи, ако не чујеш вино, не можеш га направити да ваља. Добро вино се и не прави него заслужује. Колико год винар прави вино, толико је и обрнуто. Архимандрит Дамаскин оставио нам је диван о ризлингу званом ћилибар. Ствар је у мешавини: што је међу људима мање врлине, мешавина је лошија. А Захарије Орфелин ће о бермету, пићу само за племениташе. Ослушните његов рецепт, зимски и летњи

Пише: Марина Горски

Трагови
У БЕЛОЈ КРАЈИНИ, С ДВА-ТРИ СРПСКА ЗРНА НА ДЛАНУ
Последњи пламичак старих ускока
Досељени су углавном у XVI веку, да буду бедем уздрмане Европе пред најездом Турака. Ту између Новог Места и Метлике, између Купе и Горјанаца, Срби су се столећима одржали у својој вери и самосвести. Тек после Другог светског рата, када су кренули ка градовима, низ длаку наметнуте идеологије, размахнули су се процеси обезличења и асимилације. Данас тамо Срба има још само у четири села, а ни ту ствари нису баш веселе

Текст и фотографије: Деа Јосифовски

Писмо
СТАРА СРПСКА КРАЉЕВСКА ЗНАМЕЊА ЈОШ СЕ ЧУВАЈУ НА ДАЛЕКИМ ХАВАЈИМА
Орден за једно пријатељство
Две мале краљевине, на два краја света, храбро су се бориле да у светским комешањима последње четврти XIX века очувају своју независност и слободу. Разумеле су се и поштовале, чисто и господствено. Ни једна од њих одавно више не постоји, али добри дух који их је повезао пре више од сто тридесет година још је ту. Као његов знамен, у хавајској престоници Хонолулу, у краљевској палати Иолани, и данас чувају три Ордена таковског крста и један Орден светог Саве

Пише: Миломир Огњановић

Наслеђе
СЛЕПА ЈЕЦА, ОСОБЕНИ ГЛАС МЕЂУ ВУКОВИМ ПЕВАЧИМА
Симболизам Пријездине љубе
Право име беше јој Јелисавета Јовановић. Умрла је деветог дана по порођају, пресвисла од бола због смрти свог новорођеног сина Саве. Њене песме краће су у односу на старије верзије, сажетије и гушће, саздане само од пресудних тренутака. „Смрт војводе Пријезде” је најбоља српска песма о одбрани града. А виши степен и од Пријездиног опредељења је одлука његове жене Јелице, са којом се песникиња, нимало случајно, поистоветила и именом

Пише: Драган Лакићевић

Дело
ВАЈАР НЕБОЈША САВОВИЋ НЕС И ЊЕГОВ ТИМ ВЕЋ ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА КЛЕШУ УКРАСЕ У МЕРМЕРУ СВЕТОСАВСКОГ ХРАМА
Филигрански вез у камену
Није то посао за једну генерацију, камоли за једног човека. И није ствар брзине него (бого)служења, сећања на будућност. Налик је на алхемијски процес и преображењски пут. На мост који повезује поколења. Овај горњомилановачки мајстор и његови сарадници (Бојана Јоксимовић, Иван Јеремић, Милорад Панић) надовезују се на оно што су започели Несторовић, Дероко, Граси, као што ће се и на ове данашње надовезати неки нови. Истина је: ми градимо храм, храм гради нас

Пише: Милош Лазић

Бајка
КАКО ЈЕ ДЕВОЈЧИЦА УКОСНИЦОМ УКРОТИЛА НАКАЗУ
Слом ружног господара паукова
Не смеш се плашити. И ако се плашиш, не дај да се види. Као и дуг, страх је зао друг. Он је конопац којим те могу везати. Мала Иконија, девојчица налик на маслачак, знала је тајну како да победи сопствени страх. Мехурима од сапунице надјачала је владара мрачног острва. Одувала његово царство од паучине. Спасла заточену децу и цело село. Последње што је схватио мрачни владар јесте да је и он сам као мехур од сапунице

Пише: Небојша Јеврић

Победник
НЕМАЊА БЈЕЛИЦА, СРПСКИ КОШАРКАШКИ АС, НАЈКОРИСНИЈИ ИГРАЧ ЕВРОЛИГЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Прави плодови потпуне посвећености
Кошарка тражи све и он даје. Бивало је, чинило му се да је дотакао дно и да се тим путем не може даље, нарочито када су га у „Партизану” наједанпут сврстали у отписану генерацију. Најтеже периоде пребродио је искључиво захваљујући родитељима Миловану и Славици. У најважнијим раздобљима каријере наилазио је на старе мајсторе и велике људе: Светислава Пешића, Дуду Ивковића, Ацу Петровића, Жељка Обрадовића. У Европи, сада је на врху, али загледан ка још вишим врховима

Пише: Дејан Булајић

Мостови
У СРБИЈИ НОВА ГРУПА СТУДЕНАТА ИЗ СВИХ КРАЈЕВА СВЕТА
Упознавање, али право
Стипендисти су Владе Србије. Овде прво уче језик, потом ће студирати на неком од факултета Београдског универзитета. Нису дошли само на други континент, у другу земљу и културу, него и у један друкчији свет. Донели су чисто срце, без лоших предрасуда, и имаће шта у њему одавде да понесу кад једном крену, с дипломом, назад у своје земље

Пише: Алекса Комет

Журка
ПРЕДСТОЈЕ БУРНИ МЕСЕЦИ У СРПСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ
Чар лета београдског
Од класичне музике на Тврђави, преко луде и квалитетне забаве на обалама, до мегадогађаја на Ушћу и променаде на водама, Београд ће и овог лета имати врхунску понуду. Биће омамљујући и магнетичан, распеван и духовит, неодољив и свој. То га и даље чини јединственим у овом делу света, па и шире, много шире. Позвани сте, уверите се

Празник
ОПШТИНА РУМА СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖИЛА ДАН СВОГ СВЕЦА ЗАШТИТНИКА
Слава за славље
Висока делегација Владе, предвођена премијером, присуствовала свечаностима. Отворена нова фабрика, посао добило 325 радника. До краја године у Руми ће новозапослених бити око хиљаду. Вештина шивења поново на цени

Жаришта
МАНИФЕСТАЦИЈА „МУЗЕЈИ СРБИЈЕ ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10” У МУЗЕЈУ СРЕМА
Мала љупка културна побуна
У лакрдији којом смо опкољени, култура још има шта да каже. И то не само једну ноћ. (Зашто баш ноћ?) Овога маја Музеј Срема у Сремској Митровици показао је то на врло упечатљив начин, чак дирљив. Скоро без буџета, само знањем, креативношћу и добром вољом. Публика се одазвала, и бројем, и духом, и квалитетним учешћем. Од најмлађих до најстаријих

Пише: Даница Драгичевић Ђукић

Подсетник
ПОВОДОМ ОТВАРАЊА МУЗЕЈА БАЊСКОГ ЛЕЧЕЊА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Пут кроз пет раздобља
Сведочанства сежу до антике. Трагови посред пута. Бањско лечење у модерном смислу овде се развија од XIX века. Милош Обреновић, па барон Хердер, др Емерих Линденмајер, Јевтимије Поповић, владика Јоаникије Нешковић, др Јосиф Панчић... Многи су допринели, од пионирског доба до данас. На све то подсећа нас, документовано и прегледно, и нова музејска поставка, за коју су заслужни београдски Музеј науке и технике, Општина Врњачка Бања и Министарство културе Србије

Пише: Јелена Јовановић Симић

Примери
„МЕРКУР”, ВИШЕ ОД ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ
Једна лековита филозофија
Уживање је бити здрав, здраво је уживати. Смирење и унутрашња равнотежа су благодат, али их данас, у овом стресном и нервозном времену, није лако очувати. Масажу, то древно умеће, треба схватити као улагање у себе, припрему организма за изазове, поновно успостављање хармоније. У „Меркуру” знају и како и зашто

Везе
„ЦРВЕНА ЗВЕЗДА” ONE TEAM „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА”
Права привлачност знања
Само незнање је досадно. И спутавајуће. А знања се могу стицати на врло креативне и занимљиве начине. Циљ акције „Кроз игру учимо – Learning2play” био је да се на забаван начин скрене пажња на описмењавање младих. Покретач је Кошаркашки клуб „Црвена звезда Телеком”, а партнери „Телеком Србија” и Специјална олимпијада Србије. Учествовали су и познати кошаркаши, а обухваћене школе у Панчеву, Умки, Зрењанину, Пироту и Чачку

Последице
ДАЉА САНАЦИЈА „КОЛУБАРИНИХ” КОПОВА НАКОН ЛАЊСКИХ ПОПЛАВА, ИЗ УГЛА РУДАРСКЕ СТРУКЕ
Исушивање тамнавског језера
Испумпавање воде из површинског копа „Тамнава – Западно поље” велики је подухват, од изузетне важности за српски електроенергетски систем. У години пре поплаве на том копу је произведено 14,6 милиона тона угља, што је 47 одсто укупне производње „Колубаре”. Ако се зна да се од угља из овог басена произведе око 80 одсто електричне енергије у Србији, онда је сасвим јасан огроман значај овог посла

Пише: Зринка Бадњевић

Брига
ТЕНТ МЕЂУ ДОБИТНИЦИМА ПОВЕЉЕ „28. АПРИЛ” ЗА 2014. ГОДИНУ
За безбедност и здравље радника
Признање је додељено за вишегодишње узорне резултате у овој области. Сталним спровођењем мера и модернизацијом система, у ТЕНТ-у је број повреда на радном месту знатно смањен. То доказује да је успостављен квалитетан систем управљања безбедношћу и здрављем на раду. Активности у том правцу биће настављене и подизане на још виши ниво

Пише: Љиљана Јовичић